KARMEN-VIŠE OD ŽENE

KARMEN-VIŠE OD ŽENE

Možda je život korida u kojoj se borimo sa sudbinom. Izazivamo je, koketiramo, izmičemo,pobeđujemo, povređujemo ili ostajemo povređeni. Oporavljamo se ili likujemo dok drugi navijaju za nas, aplaudiraju ili nas kude i na kraju  svakako napuste tribine koride pre ili posle nas.

Karmen je stvorio Prosper Merimer. Život joj je utkao Žorž Bize- Parižanin, dete uglednih muzičara tog doba. Karmen je rasla, sazrevala zajedno sa Bizeom. U tamnoj sobi grada svetlosti, u tišini ispunjenoj rečima Prospera Merimea, on je notama opisivao željenu Romkinju i njenu neželjenu sudbinu. Karmen se otisnula od stasalog Bizea i ušetala među vojnike i druge mladiće.

Tišina je porasla, otisnula se od svojih bečkih prijatelja Mocarta, Betovena, Šuberta i ušetala u Sevilju u predvečerje  XIX veka. Sela je na klupu kraj fabrike cigareta. Na njoj je sedeo beli  čovek u tamnoj senci. U rukama je držao knjigu, u pogledu setu. Podvukla se pod senku i pitala:

-Ko si ti?

-Ja sam bio Žorž Bize.

-Više nisi?

-Ne, više nisam. Danas sam njegova senka. Sada sam Žorž Bize, koji je komponovao Karmen.

-Ti si je stvorio?

-Ne. U senci Žorža Bizea je Prosper Merimer. On je rečima satkao Karmen, ja sam joj udahnuo glas.

-I tebe je opčinila. Da nije, Karmen ne bi osvajala pesmom, glasom i stasom.

-Eh…koga nije? Nisam jedini.

-Šta ona ima što druge žene nemaju?

-Ona je žena u ženi. Peva o ljubavi, budi…nagoni na greh. Ona je izazov i greh.

-Mogu li ja da budem Karmen?

-Ne. Karmen se rodila kao Karmen. Ti si Tišina i uživaj u sebi tako tihoj. Pevaj svoju pesmu o ljubavi, probudićeš nekoga. Ljubav ne mora da nagoni na greh. Od takve ljubavi se  umire, sa njom se ne živi.

-Da li si i ti umro zbog nje?

-Ne, ja sam živeo od ljubavi prema muzici.  Sa njom sam i umro, zahvaljujući njoj i danas postojim.

-Zašto si ovde?

-Da bih čuo svoju Karmen. Da čujem kako zvuči kada je slušaju drugi, da čujem aplauz koji za života nisam čuo, a tako sam ga želeo.

-Da li je aplauz važan?

-Da. Nisam je stvarao samo za sebe. Stvarao sam je za sebe i druge koji umeju da slušaju. Oni čiji sam aplauz čekao su samo gledali, nisu slušali. Ono što su videli nije im se svidelo.

-Ja ne čujem, ali slušam tvoju zanosnu Romkinju i Habaneru. Čuje se dalje od Sevilje. Hvala ti Bize, dobila sam jedno-da od tebe. Mirno spavaj u senci svoje Karmen. Posvetlila ti je ime, svetleće još dugo. Voleo si je, od takve ljubavi se ne umire, sa njom se živi. Živećete vi još dugo…Ja te sada napuštam. Idem da plešem tango i nagonim na greh. Mogu ja to, ja sam Tišina.

Kako je lepo biti Karmen, pomislila je Tišina. Bira one koji  je čine ženom, dok  je čine takvom. Uživa u  svom telu i uzdasima koji  ostaju na njoj, rečima koje joj  izgovaraju.

Impulsivna i strastvena pevala je o ljubavi onima koji su joj nudili i onima koji bi  je uzeli. Jedan od onih koji ju je voleo i ubio.  Njen voljeni toreador je bio u koridi.

Neke borbe i životi se završavaju suzama, neke pobedama. Žorž Bize nije dočekao pobedu svoje Karmen. Preminuo je u 36. godini života, samo nekoliko meseci nakon prvog izvođenja opere koja je nadživela i one koji nisu imali sluha za nju i njega. Čarobnu moć Karmen oslušnuli su Sen-Sans, Klod Debisi i Petar Iljič Čajkovski. Tišina im se zahvalila na tome. Žena u telu Karmen i dans živi u čulima  Tišine i svetu muzike.

ŽORŽ BIZE (1838-1875) bio je francuski pijanista i kompozitor koji će u istoriji muzike ostati upamćen po operi Karmen. Karmen je međutim, mnogo više od naziva opere, prepoznatljivih arija. Ona je simbol žene, strasti i greha za sve koji su u stanju da u njoj njega i prepoznaju. Bize ju je komponovao na osnovu romana Prospera Merimea.

„ Ne znam da li ću voleti, možda danas, možda sutra“ reči su pesme Habenera uz koju  Karmen baca ružu Don Hoseu. Zavodi ga, privlači njegovu pažnju, izaziva njegovu ljubav. Volela je „danas“. Već „sutra“ je istim pokretom ruke, kojim je probudila njegovu ljubav bacivši mu ružu, Karmen  ugasila svoj život bacivši prsten, kojim je odbila ostatak njegove ljubavi.

Bize nije doživeo „danas“. Opera Karmen je dočekala „sutra“ oživela i zaživela. Živi i danas.

Živim u koridi. Ne znam da li me život izaziva ili ja izazivam njega. Znam da želim tišinu ispunjenu zvucima koji me vode daleko od izazivača i navijača. Dok je moju maštu pokrenula Dinamika music, u jednom sasvim običnom, belom gradu, sasvim običnog trenutka mog neobičnog života, neki igrači na zelenom terenu izazivali su igrače suparničkog tima. Posmatrači i navijači….. Moj grad je stajao, lopta se kotrljala fudbalskim terenom. Kretalo se samo vreme preostalo do početka najvažnije sporedne stvari u životu većine muškaraca i manjine žena – fudbalske utakmice. Ja sam  dinamično  klizila  u suprotnom smeru, suprotno kretanju kazaljke na satu.  Moja  mašta se kretala notama i zvukom tamne sale……daleko……sasvim daleko….do Sevilje do Argentine i nazad.

Tango, moj svetli predmet želja u tamnom suterenu, negde….tu, ovde, tamo, možda nigde…….. TANGO……

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *